Nedelja je dan kao i svaki drugi, osim što ne mogu ništa da radim. Sad se verovatno pitaš kako ne mogu da radim. Pa lepos obzirom da je moj posao heklanje, šivenje i štrikanje danas je dan za odmor.Ali... Da li je stvarno tako?
Ustajem ujutru i lagano ispijam moj bućkuriš od kafe.Lagano... E, bar da jeste, mozak mi radi 300 na sat. Šta danas spremiti za doručak kao prvo? Svi smo kod kuće što znači spremanje doručka na veliko i neobično, nedelja je dan za to. Razmišljam ".., da vidimo, jaja imam, brašno imam, viršle (hmm...dva komada), kačkavalj e jebi ga nemam, dobro onda to nećemo. Možda ovo, brašno imam, jaja imam, vanil šečer .., nemam nećemo ni to. Ajd da vidimo ovo, jaja imam, brašno imam, sir ...,nemam dovoljno e nećemo ni ovo. Ma ispeći ću jaja . Dovoljno je za početak , to smo rešili. Skačem na noge lagane i krećem da spremam doručak dok ukućani krmeljaju iz kreveta jedan po jedan. Deca postavljaju sto i seda se.
Dok perem sudove razmišljam o ručku. Dobro " u zamrzivaču ima pilećih grudi, krompir, šargarepa, luk, peršun, celer, odlično !" Smeškam se zadovoljno.
Odvojim meso od kostiju i kost stavim u supu sa svim povrćem koje imam. Meso isečem na šnicle i propržim a krompir. E sad će debata. Mala voli pire, velika pomfrit mada se ne bune ni kada je obrnuto, mi matori ne manišemo, život nas je tako naučio. Radni sastanak je na moje zadovoljstvo završen vrlo brzo, konstruktivno i uspešno sa odlukom pire. E jedini problem je sos od paradajza a ja trenutno nemam ni jednu flašu. I naravno puj spas za sve nas u zamrzivaču nađem par komada zamrznutih. Napravim od njih sos. I imam utisak da sam nešto zaboravila .Okrećem se po kuhinjiu nadi da će to isplivati ispred mene ali ne. Sednem iznervirana i pogledam na šporet, kakva glupača pa supa nije gotova. Hleb je umešen dan pre tako da danas nemamo potrebu da idemo u prodavnicu. Jedna od njih dve pere sudove uz obavezno brundanje.
Sad je red da malo odmorim, tv ne gledam osim ako nema neki dobar film da vidimo šta ima u kućnoj biblioteci. Da Vinčijev kod , sama sebi ne verujem kad sam je kupila a još je nisam pročitala. Cccc.. Evo prilike da se krene u nove pohode!
Ustajem ujutru i lagano ispijam moj bućkuriš od kafe.Lagano... E, bar da jeste, mozak mi radi 300 na sat. Šta danas spremiti za doručak kao prvo? Svi smo kod kuće što znači spremanje doručka na veliko i neobično, nedelja je dan za to. Razmišljam ".., da vidimo, jaja imam, brašno imam, viršle (hmm...dva komada), kačkavalj e jebi ga nemam, dobro onda to nećemo. Možda ovo, brašno imam, jaja imam, vanil šečer .., nemam nećemo ni to. Ajd da vidimo ovo, jaja imam, brašno imam, sir ...,nemam dovoljno e nećemo ni ovo. Ma ispeći ću jaja . Dovoljno je za početak , to smo rešili. Skačem na noge lagane i krećem da spremam doručak dok ukućani krmeljaju iz kreveta jedan po jedan. Deca postavljaju sto i seda se.
Dok perem sudove razmišljam o ručku. Dobro " u zamrzivaču ima pilećih grudi, krompir, šargarepa, luk, peršun, celer, odlično !" Smeškam se zadovoljno.
Odvojim meso od kostiju i kost stavim u supu sa svim povrćem koje imam. Meso isečem na šnicle i propržim a krompir. E sad će debata. Mala voli pire, velika pomfrit mada se ne bune ni kada je obrnuto, mi matori ne manišemo, život nas je tako naučio. Radni sastanak je na moje zadovoljstvo završen vrlo brzo, konstruktivno i uspešno sa odlukom pire. E jedini problem je sos od paradajza a ja trenutno nemam ni jednu flašu. I naravno puj spas za sve nas u zamrzivaču nađem par komada zamrznutih. Napravim od njih sos. I imam utisak da sam nešto zaboravila .Okrećem se po kuhinjiu nadi da će to isplivati ispred mene ali ne. Sednem iznervirana i pogledam na šporet, kakva glupača pa supa nije gotova. Hleb je umešen dan pre tako da danas nemamo potrebu da idemo u prodavnicu. Jedna od njih dve pere sudove uz obavezno brundanje.
Sad je red da malo odmorim, tv ne gledam osim ako nema neki dobar film da vidimo šta ima u kućnoj biblioteci. Da Vinčijev kod , sama sebi ne verujem kad sam je kupila a još je nisam pročitala. Cccc.. Evo prilike da se krene u nove pohode!
Нема коментара:
Постави коментар