Dan drugi

    Jutarnje bauljanje po kuhinji, na satu 5:56 a velika ne ustaje, zakasniće na autobus.Ulazim u sobu u kojoj je totalni marakj er su roletne spuštene do kraja a napolju je tek počelo da sviće. Prilazim krevetu:" Ajde rođena, vreme je!" Iz kreveta se čuje neko mrmljanje, frktanje, škripanje, ne razumem. "Ajde malena zakasnićeš!" Pokušavam još jednom. Iz kreveta se čuje samo:"Mhmmm.." Odlazim u kuhinju da joj napravim užinu da ponese. Nije mi rekla šta će da ponese da pije. Vraćam se, ona je još u krevetu. "Ajde , ustaj i reci mi šta ćeš da poneseš da piješ danas ?!" Demonstrativno ustaje iz kreveta i to ustajanje prati urlanje:" DOBRO EVO IDEM! Napravi mi limunadu ili čaj". Opet sam u kuhinjidok joj pravim limunadu razmišljam o njenom ponašanju. Mnogo sam je razmazila. Zašto ja moram da ustajem ovako rano kad ja ne idem u školu? Sad će neko da kaže " Pa zato što si mama". Eee, a da li sve mame to rade? JA sam u njenim godinama i ručak kuvala. Sad sam ista kao moja majka tako je i ona meni govorila kad sam bila u godinama moje starije ćerke a to je celih 15. Samo se nasmejem svom poređenju i kažem sebi:" NE budali, ti si bolja od ovoga!"
    Velika je nekako dobauljala krmeljajući do kuhinje. Umorna je nije se naspavala , toliko je obaveza sebi natovarila na vrat, ali sama je birala. Pa to putovanje do škole 45 minuta i isto toliko čekanja da čas počne jer ima neki medju smenski raspored a autobusi se ne uklapaju u to. Uči u autobusu i za to vreme dok čeka da časovi počnu. Ja nisam imala tih problema moja škola je bila na par minuta od mog stana i imala sam svo vreme ovog sveta za učenje i druženje. Njoj se druženje svodi na jednom ili dva puta nedeljno odlazak kod drugarice, pevačke probe u Kulturno umetničkom društvu, probe sa bendom u školi i druženje u školi. Dešava se da ne može da jede pošteno jer nema vremena ili je previše umorna.
     Izlazi iz kupatila"Napravila si mi moj omiljeni sendvič i limunadu! Najbolja mama na svetu!" Smejem se dok me ljubi i grli i pomislim " pa moram da budem najbolja kad sam njoj jedina" " Čula sam te! Viče dok se pakuje. Ova moja devica čim se istušira skine sve mračno sa sebe i odmah je spremna za akciju. oblači jaknu i u trku saginje glavu da je blagoslovim jer bez toga ne izlazi iz kuće i da uzme sendvič koji će odmah da pojede. Ljubim je i čujem kako trči kroz dvorište.
      E sad malo odmora prvi tajfun je ispraćen. Mučkam svoju kafu 6:35 je mogu da je popijem na miru dok mala ne ustane.Palim tv a na njemu ništa pametno, e evoj e neka indijska serija ček da malo vidim. Ne gledam tv skoro pa nikako osim ako ima neki dobar film mada i to kroz rad ali nekad volim da pogledam ove indijske serije ne zato što su m iinteresantna dešavanja nego zbog živopisnih boja koje su korišćene pa onda njihov nakit koji mi daje neverovatne ideje.Gledam u ekran a misli mi na drugoj strani. Kuvam ručak. Naravno razmišljam o namirnicama koje imam i šta bih kuvala danas. Fale mi neke namirnice, dobro kad mala ode šprintam u prodavnicu.
     Drugo krmeljanje u najavi. Čujem je kako neartikulisano baulja u sobi mrak je. Ni njoj nije lako. Nova sredina, do škole ima dobrih 20-ak minuta peške, vrati se kući, ruča, uči i opet nazad na trening od  dva , dva i po sata, istušira se i sruči se u krevet. Stigla je u kuhinju krećemo sa ritualom grljenja, maženja i ljubljenja i onda tek ide u kupatilo, doručkuje i kreće sa učenjem.
     Spremam se i odlazim u prodavnicu,kupujem šta mi fali i za nekih dva sata ručak je već gotov. Još malo pa mala ide u školu. Raširim veš , pobrišem šta imam, počistim, ruča ispratim je u školu i ostajem sama. Čujem glas iz sobe:"Imam problem!" Zadatak ide ovako: Zbir stranice kocke je 84cm. Izračunaj površinu te kocke." Ona ne razume šta treba da radi. Inače ima disleksiju i sa njom mora na drugačiji način da se radi. Pošto disleksija ne spada u inkluziju nastavnici u školi nisu u obavezi da rade sa njom drugačije tako da moram ja da smišljam razne načine. Objašnjavam joj kako da ga reši, vidim ne razume. Rešavam polako sa njom i uradimo još par zadataka sličnih. Kaže jasnije je sad . Radi dalje. Za razumevanje nekih stvari treba joj mnogo više vremena nego drugoj deci ali zato kod rešavanje mozgalica nema problema.Završila je matematiku. KAžem joj " Ajde uzmi pročitaj Svet oko nas" Pogledala me je u fazonu " dal je ova žena normalna" ali mi je rekla : "Što moram danas kad nemam taj čas?" Nisam više komentarisala jer se kod nas ništa ne radi na moranje.Radeći sa njom shvatila sam da od mog odsustva od kuće nema ništa i počela da gradim karijeru iz fotelje sa iglom u ruci.Ne nisam postala narkoman mada i tako može da se okarakteriše moje stanje. Postala sam zavisna od igle. Igla mi je postala najbolja drugarica, ali igla za štrikanje , heklanje.. Samo da malu ispratim u školu i krećem u svoj svet mašte.Ruča , sprema se i u prolazu staje da je blagoslovim i poljubim i odlazi. JEdan deo dana je gotov.
    I konačno sama , uvek se setim one scene iz Simpsona kada su deca otišla na ekskurziju i kad su nestala iz vidokruga roditelji poskakali uz uzvije yes, yes.. Mir i tišina. Sedam u svoju omiljenu fotelju uzimam konac i iglu i krećem. Inspiracije mi ne fali, ogrlica je gotova. Ali moj mir kratko traje. Stiže velika iz škole.
    Postavljam da se ruča i psihički se spremam za salvu dešavanja u toku prepodneva u školi. Dođem joj ko psihijatar, sve istrese pred mene i onda rešavamo jednu po jednu frustraciju. Vremenom sam naučila da se ne mešam. Samo joj postavljam pitanja da ona sam nađe svoj put i izlaz iz tih kasnije će i sama da uvidi glupih nazovi problema. Nekad stvarno poželim da mi ne govori baš sve ali tako je naučila od malena. Kroz to smo prošli faze iznišljanja, pokušaja laganja i svega ostalog. Dovoljno je dobro znam da vidim kad nije iskrena i to joj odmah kažem. Danas čovek uopšte nije načisto kako da se ophodi i da vasšita svoje dete. Pogotovo kad su u pubertetu.Samo što mene kad izađem iz ovog čeka  ulazak male u pubertet a još nisam izašla ni iz svog.drži me čitavih dvadeset i kusur godina.
     Evo je krenula je , ćutim i slušam a ona kao natakmičenju govori brzinom svetlosti valjda plašeći se da nešto ne zaboravi. Odjednom se uozbilji i kaže" Mama razredni nam je danas pričao o smaku sveta". Pogledam je i udahnem duboko. Ovih dana nas bombarduju sa svih strana o 21.12.2012 kada će navodno biti Smak sveta. Razgovarali smo u više navrata o tome a sad sam baš bila zaintrigirana ovim." Da čujem" rekoh. Inače imaju toliko sreće u ovom periodu života da za razrednog imaju čoveka koji ima jako veliko životno iskustvo, svestran je i osim istorije koju nam serviraju kroz udžbenike govori im i o pravoj istoriji, oživotu, stvarima koje možda na prvi pogled ne izgledaju bitno ali su jako bitne. Njegovo objašnjenje tog datuma mi je izazvalo osmeh, znala sam da me neće izneveriti. "Mi smo više puta pričali o tome" "znam mama ali sam htela da ti kažem danam je objašnjavao kao i ti što si mi objasnila  pa sam mogla zajedno sa njim da govorim danas o tome. Nije mi jasno kako vas dvoje možete da govorite o nekim stvarima potpuno isto, čak i kad me kritikuje govori mi isto što i ti.Da li se vas dvoje čujete možda telefonom pa se dogovarate?" "Ma naravno samo ga pozovem i kažem mu šta treba da ti kaže." " Znala sam e da znaš da sam znala!!!" I počinjemo obe da vrištimo od smeha. Ozbiljan razgovor se pretvara u cirkus. "Ko pere sudove?" "Pa zna se ko pere kad sam ja kući"zavrće rukave ikreće. Iz kuhinje se ori pesma , dobije inspiraciju pored vode. Biće od nje nešto jednog dana.
    Vraćam se u svoju fotelju a vlika kreće sa učenjem. Moja igla izvodi čudesa i uskoro je ogrlica dobila minđuše i narukvicu.Moram ponovo da napravim pauzu,zglobovi me ubijaju, čak su iprsti počeli da s ekoče.Naravno baš tad je velikoj trebala pomoć. Referat Sličnosti i razlike Hendla i Baha. Znači vratimo se u srednju čkolu. Pročitam o njima u knjizi čisto da se podsetim davno je to bilo.Sednem napišem joj teze i ostavim da ona zarši. Gotovo za 30 minuta. Ovo je bilo prvi put da umesto nje radim neki domaći mada ga nisam uradila u celosti.Nadam se da neće da bude problem sa referatom pošto je velika išla u muzičku školu..Videćemo to sutra.
    21:30 mala bi svkakog časa trebalo da stigne.Otišla je danas u 12 a sad dolazi.Večera je na stolu a sa ulaznih vrata se čuje pevanje"DOOOOBROOOO VEEEČEEE!" Stigla je. Večera, tuširanje i valjda nije ni legla kako treba već je uletela u carstvo snova. Ubrzo odlazi i velika 00:15 je gaim svetla i trpam se i sama u krpe.Sutra je novi dan. Tonem u san ... Laku noć...

Dan prvi

      Nedelja je dan kao i svaki drugi, osim što ne mogu ništa da radim. Sad se verovatno pitaš kako ne mogu da radim. Pa lepos obzirom da je moj posao heklanje, šivenje i štrikanje danas je dan za odmor.Ali... Da li je stvarno tako?
      Ustajem ujutru i lagano ispijam moj bućkuriš od kafe.Lagano... E, bar da jeste, mozak mi radi 300 na sat. Šta danas spremiti za doručak kao prvo? Svi smo kod kuće što znači spremanje doručka na veliko i neobično, nedelja je dan za to. Razmišljam ".., da vidimo, jaja imam, brašno imam, viršle  (hmm...dva komada), kačkavalj e jebi ga nemam, dobro onda to nećemo. Možda ovo, brašno imam, jaja imam, vanil šečer .., nemam nećemo ni to. Ajd da vidimo ovo, jaja imam, brašno imam, sir ...,nemam dovoljno e nećemo ni ovo. Ma ispeći ću jaja . Dovoljno je za početak , to smo rešili. Skačem na noge lagane i krećem da spremam doručak dok ukućani krmeljaju iz kreveta jedan po jedan. Deca postavljaju sto i seda se.
     Dok perem sudove razmišljam o ručku. Dobro " u zamrzivaču ima pilećih grudi, krompir, šargarepa, luk, peršun, celer, odlično !" Smeškam se zadovoljno.
     Odvojim meso od kostiju i kost stavim u supu sa svim povrćem koje imam. Meso isečem na šnicle i propržim a krompir. E sad će debata. Mala voli pire, velika pomfrit mada se ne bune ni kada je obrnuto, mi matori ne manišemo, život nas je tako naučio. Radni sastanak je na moje zadovoljstvo završen vrlo brzo, konstruktivno i uspešno sa odlukom pire. E jedini problem je sos od paradajza a ja trenutno nemam ni jednu flašu. I naravno puj spas za sve nas u zamrzivaču nađem par komada zamrznutih. Napravim od njih sos. I imam utisak da sam nešto zaboravila .Okrećem se po kuhinjiu nadi da će to isplivati ispred mene ali ne. Sednem iznervirana i pogledam na šporet, kakva glupača pa supa nije gotova. Hleb je umešen dan pre tako da danas nemamo potrebu da idemo u prodavnicu. Jedna od njih dve pere sudove uz obavezno brundanje.
     Sad je red da malo odmorim, tv ne gledam osim ako nema neki dobar film da vidimo šta ima u kućnoj biblioteci. Da Vinčijev kod , sama sebi ne verujem kad sam je kupila a još je nisam pročitala. Cccc.. Evo prilike da se krene u nove pohode!