Oooooo, dobro jutro !!!! Naspavana i odmorna krećem u nove radne pobede 5:30 je. Krećemo u novi dan. Milicu da ispratim u školu pa ću videti šta dalje. Dok se ona sprema ja odradila već gomilu posla po kući. Uzima užinu i kreće, zanimljivo , jutros je tajfun nežan za divno čudo. Isto je svaki put kad ustane pre 10h.
Dođosmo konačno do tog famoznog smaka sveta, večeras je konačni obračun, zvone na svim medijima. Pijem čaj i gledam razne gluposti na internetu vezano za gorepomenutu temu. Osećam uzbuđenje u stvari više je to nestrpljenjeda vidim šta će u stvari da se dogodi od svega toga najavljenog. Milica mi u tom šalje poruku koja glasi ovako "Mama večeras je smak sveta :) :) :)(srce). Odgovaram " Znam večeras si kući ne sekiraj se, uživaj ". Zatrpava me gomilom smajlića.
Makica ustaje kaže da je umorna, mukica moja naporno je biti aktivan od 12h - 21h, sa deset godinada ne računamo rad kod kuće, domaći , učenje, mali poslići po kući.Čula je na TV-u da će uveče biti smak sveta i pita me da joj objasnim. E sad da je ona kao druga deca bilo bi mi lako ali ona nije moram da nađem prave reči da joj objasnim i da očekujem salve podpitanja jer njena logika je drugačija od sveopšte. Moja deca znaju i probuđena su taman toliko koliko je potrebno za njihov uzrast pa je lako razgovarati sa njima o svemu. Samo pre 2-3 godine sam otkrila neke tajne iz njihovih snova i onoga što oni vide, mada sam to znala i ranije ali nisam obraćala pažnju toliko jer je meni tako nešto normalno, pa pobogu ja živim sa tim ceo život.
Odlazi i ona u školu a ja krećem u odmaranje mojih vijuga dok Milica tajfun ne stigne kući. Razmišljam o tome koliko je dangubnih žena koje umesto da uzmu nešto da štrikaju ili heklaju piju pune šake raznoraznih smajli lekića, piju ili ko zna šta sve ne.Čovek kao ljudsko biće ne može da greši osim iz dosade jer ako ceo dan nešto radiš nemaš vremena za gluposti.Mene komšinica zove "Bula" misleći pri tom da sam žena kojoj muž ne dozvoljava da izlazi nigde a ja u stvari nemam vremena. Evo danas je nedelju dana kako odlazim samo do prodavnice po namirnice. Odradim po kući šta imam , sednem da radim , pomognem devojkama oko domaćeg ako treba i dan je gotov. Ispijanje kafa u nedogled i obilaženje komšiluka da bi se razglabalo o najnovijim tračevima. Ne zanima me ko je koga prevario, ko se sa kim jebao, ko šta radi i koga i kako radi. Nemam ja viška vremena za te stvari. Svako čisti svoje dvorište.
Stiže Milica 15h je. Vreme proletelo očas posla. Postavljam da se ruča a ona je neobično mirna. Pitam je šta je odgovara mi da nije ništa. Ćutim , reći će mi već kad se u njenoj glavi sklope kockice i povežu svi komadići.Zabrinula me je, svašta mi pada na pamet. Moj tajfun i dalje ćuti što nije karakteristično za nju. Sedam da radim. Reći će mi već.
- Mama mogu li nešto da te pitam? - pomislih evo krenulo je sad ću čuti.
-Otkud to da ti mene pitaš tako nešto?
- Pa vidim da radiš pa da te ne prekidam... - sad već osetim mišiće da počinju da se koče, nema običaj da se brine dal mi smeta ili ne kad ima nešto da pita ili kaže. Ne dozvoli ni da završim telefonski razgovor pa moram da slušam nesinhronizovani stereo uređaj.
-Kad tebe brine to dal ja nešto radim? U čemu je problem? - vidim da ne zna kako da me pita to što hoće.
- Poslala sam ti jutros poruku...
- dobro znam šta s tim?
- Plašim se... Pogledam je iznenađeno. Pa pričali smo o tome, ništa mi nije jasno...
Naravno tajfun zvani Milica kreće:
- Šta ako se stvarno desi nešto loše? Šta ako stvarnosvet nestane i tog 21-og ne ostane živih bića na planeti. Imam samo 15 godina i toliko toga nisam uradila ni videla!!!- sad stižemo do glavnog. - Treba da idem u Grčku i Nemačku, na kamp i u Švajcarsku i sad ovaj glupi smak sveta treba sve da mi pokvari!!! Počinjem da se smejem, ne verujem da je moje dete počelo da praviproblem tamo gde ga nema!? U stvari to je Milica devica ona uvek ima rezervni problem oko koga će da se nervira, ako nema problema ona će da ga smisli.
- Dođi kod mene! - ostavljam igle i povlačim je u krilo. Velika je za krilo pogotovo kad je višlja od majke koja je metar i žilet. Ipak je samo jedno dete čiste duše koje nije glupo ni naivno ali ipak je samo dete.
- Šta je sad odjednom?
-Plaši me to , šta ako stvarno bude?
-Jesmo li mi pričali o ovome ranije?
- Jesmo... - odgovara skoro kroz suze.
- Pa šta je onda problem, videćeš večeras da je sve u redu ! - grlim je i pitam se kako da pomognem svom detetu da prestane da ubija samu sebe pred svako veliko dešavanjesmarajući se sa tim "šta ako..."
- Znam ja to ali opet , šta ako...
Puštam je da se isplače, ima verovatno tu još nekih stvari koje mi nije rekla ali dobro ako bude smatrala za neophodno reći će. Smirila se i kreće da uči.Biće dobro. U svom tom šuntavilu nam prolazi vreme , stiže i mala umorna toliko da ne može da hoda. Večera, sređuje se i pada u krevet kao klada, zaspala je pre nego što je dodirnula jastuk. Milica još uči , gasim svetlo jer je 23h.
- Ajde na spavanje - ljubim obe i ušuškavam - sutra si ceo dan u školi..
- Jesam ako se probudim! - demonstrativno se okreće na drugu stranu.
- Probudiću te ja ne sekiraj se . Znaš da meni ni sunce ni kiša ne mogu ništa - počinje da se smeje, dobro je frka je prošla - Znaš da sam neuništiva. Kako beše ona pesma ad Alice Superwomen? - počinje da peva , sad znam da je sve u redu.
- Oper ostajem sama. Gledam na jednom kanalu direktno uključenje ispred piramide Sunca(naći lokaciju), razgovor sa šamanomi poglavicom Maja, poznaaocima majanske kulture i astrolozima. Ponoć je i program se prekida. U sekundi ostajem bez daha i osluškujem (?!?!?) ništa se ne dešava, odjednom slika se vraća i voditelj sa one strane okeana kreće unezvereno da priča i da se ponaša.
- Da li je sve u redu? Haloo Redakcijaa!!! - oseća se panika u glasu
- Ovde smo sve je u redu - javlja mu se voditelj iz studija - imali smo prekid veze sa satelitom. Sad je sve u redu. - Na njegovom licu olakšanje.
- Nemojte više da mi radite ove stvari danas!!
Već viđeno "Hjuston imamo problem!" se završio dobro . Eto stiže i taj 21. još samo da ga sačekamo da se završi. Odoh i ja u krpe Laku noć!!!
