Oči kao šolje! Pogledam na sat, kaže okruglo 4, objektivni osećaj odmeren pogledom kroz prozor, "još malo pa sviće". Neverovanje prolazi mojom budnoćom. Nije normalno al šta sad. Ustaj na noge lagane. Odspavala jedva tri i po sata. Al... Ipak je noćas bio toliko najavljivan smak sveta. Možda je ovo moje nespavanje neki vid smaknuća. (smejem se na glas).
Stojim sa šoljom čaja pored prozora. Sviće lagano. Nebo menja boju i postaje neverovatno roze boje. Razmišljam kako će Mici da se obraduje kad bude videla. Napolju je mirno, ne mogu da čujem čak ni automobile koji špartaju magistralom na samo pedeset metara od kuće. Čudna tišina i neki čudan vazduh drugačijii nebo nestvarno roze. Možda je to taj smak sveta toliko najavljivan ali ne negativan. Možda smo krenuli u promenu ka boljem. Videćemo.
Čujem komešanje iz sobe. Mora da je Mici ustala pa krmelja po sobi još bunovna. Izlazi iz sobe i prvo pitanje je:
- Kako je napolju?
- Izađi pa vidi sama.
U dva koraka je stigla do vrata, čujem kako ih otvara i počinje da vrišti.
- Mama vidi nebo je roze!!!
Utrčava u kuću i grli me.
- Šta sam ti rekla? - pitam
- Ma ti uvek sve znaš a ja nikad neću da slušam.
Raspoložena, sprema se na brzinu i odlazi. Jutro zanimljivo i zadivljujuće drugačije. Odmaram još malo pa krećem u akciju očekjem Lakija da stigne sa puta. Deca ne znaju to im je iznenađenje za danas.
Stiže i odmah ulazi u sobu. Maki skače iz kreveta i kreće salva grljenja i ljubljenja.
- Zašto mi nisi rekao da dolaziš?
- Mama je znala. - Smeje se Laki
- Eto, opet nije htela da mi kaže!?! - smeje se a pokušava da napravi ljutitu facu.
- Još si u pidžami? Brzo na oblačenje! - i naravno kreće jurnjava po sobi, vrištanje i smeh.
"Promena...."
Pijemo kafu i to kafu iznenađenja. Počinje da priča o smaku sveta što za njega nimalo nije karakteristično. Počinje priču o tome kako su mu se prethodno veče desile neke čudne stvari i kako misli da je to znak za veliku prekretnicu u našem životu. Priča o tome kako on smak sveta nije shvatio kao nešto loše nego kao neku pozitivnu stvar koja će da promeni njega pa onda sve ostalo. U početku nisam slušala pažljivo jer je on neko ko ne razgovara o tim stvarima i koga to apsolutno ne zanima. To je tema koja zanima njegovu ženu vešticu. Kad je stigao do ovog dela počela sam da slušam otvorenih usta. Pitanje koje se vrzmalo po mojoj glavi bilo je:"šta se ovde dešava?". Nastavio je da priča a ja sve više da slušam u neverici i pogubu. Još jedna kafa, doručak i Laki se zakucava posle ko zna koliko sati nespavanja. Maki uči. Ručak se krčka a ja se družim sa iglom. Po glavi mi se vrzma mnogo toga.
"Promena..."
Uradih više pari minđuša i u tom i Mici stiže kući. ĆBacila je ranac a ja nisam stigla da je zaustavim da skoči na Lakija koji je spavao. Opet vriska, skika, ljubljenje, grljenje i Micin komentar:
- Prešiveo si smak sveta... I mi smo!!!
Smejemo se svi u glas.
- Danas je sve super. Smaka sveta nije bilo, svi su danas u školi super raspoloženi a i tata je došao!!!
- Šta ima novo? - pita je Laki s nadom da će da zaustavi krećući monolog. Ali pitanje je pokrenulo novi.
Sluša je skoro dvadeset minuta i imam utisak da je sve to bilo po principu " na jedno ušlo na drugo izašlo" i da ništa nije doprlo do njegovog mozga jer je slušao kroz polusan. Ali ona ne prekida. Odvalčim je konačno u kuhinju i ona nastavlja da priča događaje iz škole. Tog dana se baš svašta izdešavalo. U tom i Maki dolazi večera i sprema se za trening. Laki poluodmoren kreće sa njom da malo zajedno treniraju.
" Promena...."
Završavamo dan svi na okupu. Pa laku noć...
" Promena...."
